Evropski urbani centri pružaju vizije pametnijih, zelenijih budućih gradova

Budući evropski gradovi biće zeleniji, digitalniji i potpuno inkluzivni. Pariz je već mnogo učinio da se to postigne: čuvena Jelisejska polja postaće zeleni prostor. I Beč se već dugo smatra pionirskim pametnim gradom koji se fokusira na rodno planiranje. Gradovi srednje veličine u Nemačkoj takođe služe kao uzor za budućnost. Za nastavak izgradnje budućih gradova ključno je koristiti digitalne alate.

Anne Hidalgo ne voli automobile. Želi automobile - i izduvne gasove koje oni proizvode - van njenog grada. Umesto toga, ona želi više drveća, parkova i biciklističkih staza. Kao gradonačelnica Pariza i član Socijalističke partije, nije usamljena u želji da svoj grad zazeleni. Mnogi političari sprovode velike promene, a cilj EU je da smanji emisije gasova staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine.

Poslednjih godina, Hidalgo je razvila više inicijativa da potisne Pariz korak bliže u ovom pravcu. Pod njenom upravom grad je izgradio i nadogradio biciklističke staze, zasadio drveće i inspirisao dizajnere kako bi čuvena Jelisejska polja pretvorio u park. Hidalgo zagovara „grad od 15 minuta“, u kojem stanovnici mogu da stignu do škola, lekara, prehrambenih prodavnica, pozorišta, kancelarija i zelenih površina u roku od 15 minuta od napuštanja svojih domova.

Ove inicijative znače da je Pariz korak bliže okončanju svog problema smoga. Ali smog nije jedini problem u jednom od najgušće naseljenih gradova na svetu. Cene zakupa su visoke, a pristupačno stanovanje je luksuz. Ova dilema je zajednička za gotovo sve metropole na svetu.

Vizija gradova budućnosti: Manje prometa, više prostora

Uprkos globalnom porastu rada na daljinu u 2020. godini, UN predviđaju da će 68% svetske populacije živeti u gradovima do 2050. Kako ljudi nastavljaju da se sele u gradove, potreba za stanovanjem će rasti - dok će se saobraćaj pogoršavati, prostor će postati oskudan.

Jasno je da nešto treba promeniti. Širom sveta projektanti rade na planovima za buduće gradove. Na primer, japanski proizvođač automobila Toyota i danska arhitektonska firma BIG planiraju prvi grad na svetu koji se može programirati, nazvan Tkani grad, u podnožju planine Fuji.

U međuvremenu, vlada Saudijske Arabije želi da izgradi NEOM, grad bez puteva, bez automobila, potpuno ekološki usred pustinje. Sličan projekat je u toku u kineskoj provinciji Hebei: Grad Ksiong’an dizajniran je da pomogne smanjenju prenaseljenosti u obližnjoj prestonici Pekingu i ima za cilj da postane neka vrsta zelene Silicijumske doline. Sidewalk Labs, podružnica Alphabet Inc., imala je slične planove za Toronto, ali projekat je trenutno na čekanju.

Model za grad budućnosti

Beč eksperimentiše i sa budućim konceptima. Urbani planeri grada žele da uzmu u obzir niz perspektiva kada je u pitanju kvalitet života, koristeći tehniku koja se naziva rodno planiranje. Lokalna urbanistkinja Eva Kail zalaže se za rodno planiranje više od 30 godina.

„Većina gradova je u osnovi bila projektovana za muškarce“, kaže Kail, objašnjavajući da su ulice, usmeravanje saobraćaja i životni prostori na kraju zasnovani na zastarelom modelu hranitelja koji vozi na posao ujutro i vraća se uveče. „Neposredno životno okruženje malo je uzelo u obzir stvarnost života onih koji imaju domaće i odgojne odgovornosti.“

Upravo to menja rodno planiranje. Ulice koje se lako mogu preći kolicima, kao i parkovi i vrtići do kojih se može doći pešice, deo su rešenja.

Rezultati su jasni: Beč već nekoliko godina zauzima prvo mesto na Mercerovoj lestvici kvaliteta života. On je takođe pobedio London i na prvom je mestu Roland Berger Smart City indeksa.

„Beč je počeo da razmatra strategije za budućnost pre 10 godina“, kaže Florian Voller, stručnjak u agenciji Smart City. Agencija je odeljenje za urbane inovacije, think thank koji nadgleda i analizira globalne trendove i razvoj u metropolitanskim oblastima. „Tada je Beč postavio viziju gde želi da bude do 2030. i 2050.“, kaže Voller. „Prva okvirna strategija iz 2014. je od tada ažurirana kako bi postavila nove kriterijume.“

Inteligentni semafori i obnovljiva energija

Bečki ciljevi su ambiciozni: emisije ugljen-dioksida po glavi stanovnika iz transportnog sektora moraju se smanjiti za 50% do 2030. i za 100% do 2050; do 2050. godine 80% komponenata i materijala iz srušenih zgrada i velikih projekata obnove mora se ponovo upotrebiti ili reciklirati.

Lako je učiniti da dnevni red dobro izgleda na papiru. Pravi posao je ispunjavanje ciljeva, a širom Beča su u toku projekti koji se bave elektromobilnošću, obnovljivim energijama iz mulja iz kanalizacije, privremenom i zajedničkom upotrebom prostora i pametnim semaforima.

Jochen Rabe, profesor urbane otpornosti i digitalizacije na Technische Universitat Berlin, ističe da se pilot projekti prečesto nadaju da će stvoriti „nove normalnosti“, a pritom ne razmišljaju o tome kako bi ti projekti mogli biti prebačeni u druga područja ili gradove. Umrežavanje i razmenu ideja smatra presudnim za repliciranje projekata nakon faze testiranja.

Ova vrsta umrežavanja cilj je zajedničkog projekta „Smarter Together“ koju finansira EU, a čiji je cilj poboljšanje kvaliteta života u gradovima koji transformišu. Projektom upravlja Beč; Minhen; i Lion u Francuskoj, koji su čitave četvrti pretvorili u probne balone za nove tehnologije i infrastrukture. Sofija, Bugarska; Venecija, Italija; Santiago de Compostela, Španija; Kijev, Ukrajina; i Jokohama, Japan su uključeni kao gradovi „naslednici“ i „posmatrači“.

Rukovodilac projekta „Smarter Together“ Bernhard Klassen, sa sedištem u Minhenu, naziva ovu strukturu „sistemom snežne grudve“ i sledeći korak definiše kao pronalaženje novih četvrti u kojima se mogu primeniti rešenja.

Urbanističko planiranje vođeno tehnologijom

Da bi postigli ciljeve koji gledaju na budućnost, gradovi se oslanjaju na pametne tehnologije koje obećavaju optimizovanu infrastrukturu i logistiku, kao i na javne i privatne prostore u kojima može da se živi i da budu ekološki prihvatljivi.

Grad Oslo, Norveška, nedavno je koristio Autodesk Spacemaker za planiranje jednog od svojih najvažnijih projekata. Spacemaker se zasniva na veštačkoj inteligenciji (AI) i koristi generativni dizajn za izračunavanje optimalnog razvoja parcele. Uzima u obzir parametre kao što su vetar, sunčevo zračenje, buka i kišnica kako bi se poboljšali standardi stanovanja.

U Oslu su ova arhitektonska preispitivanja i dizajn pomogla da se smanje stambena područja sa slabom osvetljenošću za 51%, a sa bukom za 10%. Sa Spacemakerom planeri su mogli da planiraju održivo i uštedeli su nekoliko dana mukotrpnog ručnog rada koristeći AI stručnost.

„U ranim fazama - dakle tokom faza planiranja i projektovanja - možete imati veliki uticaj na održivost“, kaže suosnivač Spacemakera Havard Haukeland. „Cena promene u ovim fazama je mnogo niža nego u slučaju naknadne ugradnje u kasnijim fazama, poput izgradnje i eksploatacije.“

Budući gradovi ne moraju biti veliki

Mnogo je razloga zašto su veliki gradovi svetionici i izložbeni prostori. U gradskim oblastima žive velike kompanije. To su poslovne lokacije i magneti za nauku i istraživanje. Tu su koncentrisane mreže koje pokreću novi razvoj. Ali mali i srednji gradovi takođe su odavno u žiži interesovanja. Nemački gradovi Ulm, Kaiserslautern i Gera bili su među 13 model projekata u dijaloškoj platformi Smart Cities, koji je pokrenulo nemačko savezno Ministarstvo enterijera, izgradnje i zajednice 2019. godine.

Do 2022. godine biće izgrađene klimatski neutralne četvrti u gradu Kaiserslautern na jugozapadu Nemačke, na mestu bivše fabrike u vlasništvu proizvođača šivaćih mašina Georg Michael Pfaff. Fraunhofer institut za sisteme solarne energije (ISE) pruža naučnu podršku projektu, nazvanom Enstadt: Pfaff Reallabor.

U malom gradu Lemgo, na severozapadu Nemačke, istraživači su zauzeli sličan pristup eksperimentisanju sa stvaranjem grada srednje veličine budućnosti, u saradnji sa Fraunhoferovim institutom za optiku, sistemske tehnologije i eksploataciju slike (IOSB). „Sve je u tome da strukturne nedostatke malog grada pretvorimo u prednost“, kaže Jurgen Jasperneite, profesor računarskih mreža na Univerzitetu primenjenih nauka i umetnosti Ostvestfalen-Lippe i šef Fraunhofer IOSB.

Projekat prepoznaje male opštine koje nude alternative i omogućavaju rasterećenje velikim gradovima umesto da ostanu zarobljene u vremenu. Ovaj fokus na revitalizaciji manjih gradova sličan je onima koje su Minhen, Lion i Beč uveli u okviru inicijative Smarter Together.

Kada se gradonačelnica Pariza zalaže za „15-minutni grad“, ona misli na samodovoljne četvrti koje u suštini funkcionišu poput sela i malih gradova. Na kraju, svi projekti imaju istu svrhu, bilo da se realizuju u malim zajednicama, metropolama ili mega-gradovima. Svrha je osigurati umrežavanje znanja i globalno prilagodljiva rješenja.

Izvorni članak preuzet sa: Europe’s Urban Centers Provide Visions of Future Cities (autodesk.com)